FRANKFURTSKA PRIČA O SLONU
autor: Olivera Batajić

„Kao stablo drveta” reče slepac koji je uhvatio slona za nogu. „Kao lepeza” reče onaj što ga držaše za uvo. „Slon izgleda kao zmija” reče treći držeći ga za surlu. „Ne, nego kao ogromni kamen” objasni onaj što se uhvatio za trup…

Baš kao u indijskoj bajci o slonu u kojoj ga slepi ljudi opisuju, oseća se posetilac nakon jednog dana provedenog na Sajmu knjiga u Frankfurtu. Naime, kao da je uspeo samo na trenutak da proviri kroz odškrinuta vrata, a ona se već sledećeg trenutka zalupe pred nosom i – gotovo.

Da biste okolnosti obrnuli u svoju korist treba da se unapred dobro informišete šta najveći sajam na svetu nudi. Morate tačno znati gde se šta nalazi i, ako je ikako moguće, pronaći kao saputnika nekoga ko taj začarani svet koliko-toliko poznaje. U snalaženju će vam svakako pomoći i jako dobra sajamska organizacija, kao i odličan štampani materijal, koji će vas preglednim mapama usmeravati, ali vas obilje informacija može odvesti putem koji svakako nije pogrešan, ali bi mogao da vam okupira pažnju mnogo više nego što ste želeli.

Frankfurtski sajam koji se zasniva na izlagačkoj delatnosti (prodaja knjiga dozvoljena je samo u nedelju, poslednjeg dana sajma) ove godine okupio je 7 448 izlagača iz 108 zemalja, nudeći 400 000 proizvoda na 172 kvadratna metra. Pored toga odvijao se veliki broj predavanja, panel diskusija o aktuelnim temama iz kulture, društvenih nauka i politike, održavale su se promocije, konferencije, preformansi i izložbe. Debeli vodič kroz sajam i sva njegova dešavanja najbolje svedoči o svemu tome. U pet dana održi se tih 2 500 dešavanja, pored kojih još 70 njih bavi savremenim tendencijama u izdavaštvu. Ove godine glavna tema bila je digitalizacija.

Jedan od nama zanimljivih događaja bio je Forum o tehnikama proizvodnje knjiga. Na tom forumu okupili su se svi oni koji uživaju u dobro dizajniranim knjigama i koji su zainteresovani za vrhunske procese proizvodnje i proces finalizacije knjige kao proizvoda. Tu su se mogle dobiti ekspertske informacije na sva pitanja koja su u vezi sa knjigom. Počasni gost na ovogodišnjem sajmu bila je Katalonija.

Pre nego što ćemo sačekati otvaranje sajamskih vrata tog jutra, odlučile smo (kao vodiča sam imala Olgu Reljić, drugaricu sa studija koja živi u Nemačkoj) da ceo dan posvetimo hali koja se bavi umetničkim knjigama i baš tako se i zove: Kunstbuch Halle. Naime, tu izlažu male izdavačke kuće i umetnički fakulteti, uglavnom iz Nemačke, bez kojih postojanje knjige, u formi koju danas poznajemo, ne bi bilo moguće. Ako nam preostane nešto vremena, obećale smo sebi da ćemo posetiti i štandove izlagača iz naše zemlje kao i halu u kojoj se nalaze izdavači dečijih knjiga.

Kada samo pogledate mapu i uporedite halu u kojoj su se nalazile umetničke knjige sa veličinom celog sajma biće vam jasno koji smo procenat videli tokom jednog dana. Da biste prelazili iz jedne hale u drugu obezbeđen je i autobuski prevoz. Čoveku je, u tom slučaju, nemoguće da vidi sve čak i tokom pet dana, koliko sajam traje.

Ono što je svakako najzanimljivije u hali kojoj smo mi posvetili najviše vremena jeste što su sve umetničke knjige napravljene ručno. Dobro, skoro sve. Ima tu, naravno, specijalizovanih izdavačkih kuća koje izdaju literaturu posvećenu opremanju knjiga, dizajnu štampanog materijala, ilustraciji i tipografiji, ali su i njihove knjige sa toliko pažnje urađene da nimalo ne odskaču od bogate okoline. Na licu mesta možete videti kako se pravi papir, kako se koriče knjige, kako se ukrašava papir, kako se izlivaju slova, kako se štampa ručno, a izložene knjige urađene su uglavnom u veoma malom broju primeraka, od kojih je veliki broj već nagrađen svetskim priznanjima. U toj šetnji čovek zaboravi na stvaran svet oko sebe. Knjiga koju ionako voli postane mu još bliža, a saznanje da se negde na planeti još uvek knjige proizvode tehnikama koje nisu kompjuterske, oplemenjuje dodatno čitav postupak. Pored malih izdavačkih kuća i zanatskih radionica, veliki broj izlagača su upravo fakulteti na kojima se ove veštine izučavaju. Dakako, upravo na tim štandovima mogu se videti najmaštovitija rešenja koja stare tehnike prilagođavaju savremenom trenutku, gde knjige izgledaju vrlo moderno, čak kao da su urađene najskupljim štamparskim postupkom, što ovaj to svakako i jeste.

Na mnogim štandovima fotografisanje je zabranjeno i za to se mora posebno tražiti dozvola od svakog ponaosob (zato i uživajte u izabranim fotografijama). Opravdanje leži u čestim plagijatima a autori i kreatori tih vrsnih dela, budući iz malih kuća koje ne mogu svoje proizvode da plasiraju na široko tržište bivaju zaboravljeni umesto da se u njihov trud, znanje i veštinu uloži, dok se plagijati njihovih dela komercijalizuju.

Sa mnogim profesorima i studentima smo razgovarali. Svi su nam davali promotivni materijal koji su imali, čak smo dobili neke vrlo zanimljive knjižice i vesele tipografske bedževe. Mi smo njima poklanjali disk na kojem je bio snimljen Tipometar sa objašnjenjem šta je zapravo taj sajt. I oni su bili oduševljeni tim potezom i vrlo zainteresovani za razmenu informacija.

U hali sa umetničkim knjigama održava se internacionalna izložba sa konkursa za umetničku knjigu. Na njoj su prikazane knjige iz više od 30 zemalja, koje su uglavnom već bile nagrađivane u svojim zemljama. Konkurs je podeljen u sedam kategorija i namenjen je pre svega profesionalcima iz oblasti proizvodnje i dizajna knjiga.

Potom je tu izložba sa konkursa za najbolje dizajniranu nemačku knjigu u 2006. godini na kojoj su prikazani svi radovi koji su pristigli na konkurs, a gde se ističe tipografija, štampa i oblikovanje korica.

Ove godine je po drugi put dodeljena nagrada za najbolji dizajn za neobjavljenu nemačku knjigu. Od 340 knjiga koliko je ove godine prijavljeno bira se pet pobedničkih, a dodeljuje se i jedna specijalna nagrada. Kriterijum po kojem se biraju najbolji radovi je inovativnost ideje, definitivan koncept i estetska realizacija tog koncepta, sadržaja i forme. Kompletna selekcija od 44 rada bila je po prvi put prikazana ove godine, a kasnije će biti preneta na Pekinški internacionalni sajam knjiga kao deo prezentacije Nemačke koja je počasni gost tog sajma.

Na kraju obilaska ostali smo sa osećajem da bismo sada celu halu pogledali ispočetka iz jednog sada sasvim drugog ugla, ali vremena za to nije bilo.

Uputili smo se brzo ka štandu Kreativnog centra na kojem su nas vrlo ljubazno dočekali. Malo smo porazgovarali i takođe bili darivani. Srbija ove godine nije imala svoj zvaničan štand, ali od naših izdavača su, pored Kreativnog centra, svoje knjige izlagali Alexsandria Press, Male majstorije, Evro Giunti, MC Most.

A onda smo na brzinu obišli i halu u kojoj su se nalazile dečije knjige i stripovi. Ta hala je pomalo bila razočarenje. Očekivali smo nekakve maštovite inovacije, jer dečije knjige uvek njima obiluju, ali ništa od toga – ni od onih starih (pop-ap knjižice i optičke iluzije) a ni od novih. U dečijem svetu knjige su gurnute u drugi plan a na policama su mesto zauzele uglavnom igračke. Čak ni one nisu bile maštovite. Mada organizatori sajma kažu da mnoge ideje za pravljenje igara dolaze upravo iz knjiga, a za to je pravi primer knjiga Gospodar prostenova. Ali, naravno, od klasičnih knjiga koje smo videli, sve su bili vrlo dobro ilustrovane. Ilustratorima je na ovom sajmu posebno posvećen jedan deo hale gde je napravljena arhiva autora i njihovih radova koja je na raspolaganju svim izdavačima. Tu dolazimo do onoga što uloga sajma zapravo i jeste – sklapanje poslova, a pristup sajmu samo i imaju ljudi takvih interesovanja dok je za ostalu publiku sajam otvoren samo vikendom.

Šetajući se iz hale u halu naleteli smo i na jedan deo koji bi se mogao ticati pominjane budućnosti knjige. Digitalizovane knjige koje smo mi videli, bile su namenjene čitanju na mobilnim telefonima, ali nismo imale vremena da sve to proučimo te nam je budućnost izmakla. Na sajtu izdavača koji se bave ovom vrstom izdavaštva mogu se dobiti detaljne informacije.

Mnogi nazivaju ovo vreme vremenom digitalnog izdavaštva. Za štampanu knjigu se kaže da je samo jedan od mogućih prenosilaca sadržaja (nazivajući je pre svega „mrtvim drvetom”). Mnoge je ta tema veoma zanimala i njoj je posvećeno dosta prostora i vremena. Mnogi su se bavili digitalnom budućnosti izdavaštva i razmatrali sve aspekte kao što su elektronske knjige, open access, pretraživači čitavih tekstova na internetu (Wikipedia, Google...), zaštita autorskih prava (koja u digitalnom izdavaštvu i dalje predstavlja veliki problem) i sl. Ipak, i pored velikog napretka u ovoj sferi, digitalno izdavaštvo je još uvek u svom začetku. Ono, u svom prvom naletu (CD ROM-ovi i elektronske knjige koje ste mogli skinuti sa interneta), nije doživelo veliki uspeh. I dalje čitaoci svih životnih doba više vole da čitaju knjige držeći ih u rukama udobno smešteni u nekom mirnom kutku. Sa druge strane, internet predstavlja mnogo kompleksniju revoluciju u tom smislu, usmeravajući nas na nove načine čitanja, određujući sadržaje koje čitamo i načine na koji se oni do nas prenose i, na kraju, kako svi oni okupiraju našu pažnju. Za sada veliki uspeh ima tehnika štampanje „po potrebi” u tehnici digitalne štampe, a po naručenom primerku knjige. Time se čuvaju i novac i vreme.

U hali sa audio-knjigama moglo se naći ono što je svakako preteča digitalnoj knjizi a istovremeno jako popularno, naročito u Nemačkoj koja je poznata po ogromnoj proizvodnji audio knjiga (Hörbuch). U toj hali posetioci mogu preko slušalica provesti dan udobno zavaljeni slušajući svoje omiljene autore.

Tokom sajma smo saznali da je knjiga „Bambi” najprodavanija dečija knjiga od dvadesetih godina 20. veka. Retka kopija američkog izdanja iz 1928. godine bila je izložena i na prodaji na Frankfurtskom sajmu antikvarnih knjiga.

I naravno, i neizostavno, tu je Web 2.0 Living Room prostor za poklonike blogova, podkasta i sve one koji se interesuju za „kreativne medije”. Za sve one koji su na dobrom putu da se povinuju želji digitalnih izdavača.

I još mnogo mnogo mnogo toga – za svačiji ukus.

Ali, sa razglasa se već čulo obaveštenje u kojem kažu da se polako uputimo ka izlazu, te smo tako, sa kolonom ljudi polako napuštali ogromne hale. Noć se već odavno spustila nad Frankfurt, a železničari su i dalje štrajkovali, ali uprava je osvežavala putnike sokićima, vodom i raznim poslasticama, ne bi li ih umirila što su za trenutak morali da izađu iz svog svakodnevnog ritma. Mi to svakako tog dana jesmo, ali na jedan sasvim drugi, veoma bogat način.

Korisni linkovi:
Einhand Press
Bibliothek SG
Exlibris Art
Fridenauer Presse
Despalles Editions
Katzengraben-Presse
Papierpiraten
Verlag Herman Schmidt Meinz
Tumbleweed Ink Works
Uta Schneider & Urlike Stoltz
Ekkeland Gotze
Barbara Beisinghoff
John Gerard
Schierlingspresse
Nils Burwitz
Zeichen und Wunder
Fliegenkopf
Mobilebooks