ФРАНКФУРТСКА ПРИЧА О СЛОНУ
аутор: Оливера Батајић

„Као стабло дрвета” рече слепац који је ухватио слона за ногу. „Као лепеза” рече онај што га држаше за уво. „Слон изгледа као змија” рече трећи држећи га за сурлу. „Не, него као огромни камен” објасни онај што се ухватио за труп…

Баш као у индијској бајци о слону у којој га слепи људи описују, осећа се посетилац након једног дана проведеног на Сајму књига у Франкфурту. Наиме, као да је успео само на тренутак да провири кроз одшкринута врата, а она се већ следећег тренутка залупе пред носом и – готово.

Да бисте околности обрнули у своју корист треба да се унапред добро информишете шта највећи сајам на свету нуди. Морате тачно знати где се шта налази и, ако је икако могуће, пронаћи као сапутника некога ко тај зачарани свет колико-толико познаје. У сналажењу ће вам свакако помоћи и јако добра сајамска организација, као и одличан штампани материјал, који ће вас прегледним мапама усмеравати, али вас обиље информација може одвести путем који свакако није погрешан, али би могао да вам окупира пажњу много више него што сте желели.

Франкфуртски сајам који се заснива на излагачкој делатности (продаја књига дозвољена је само у недељу, последњег дана сајма) ове године окупио је 7 448 излагача из 108 земаља, нудећи 400 000 производа на 172 квадратна метра. Поред тога одвијао се велики број предавања, панел дискусија о актуелним темама из културе, друштвених наука и политике, одржавале су се промоције, конференције, преформанси и изложбе. Дебели водич кроз сајам и сва његова дешавања најбоље сведочи о свему томе. У пет дана одржи се тих 2 500 дешавања, поред којих још 70 њих бави савременим тенденцијама у издаваштву. Ове године главна тема била је дигитализација.

Један од нама занимљивих догађаја био је  Форум о техникама производње књига. На том форуму окупили су се сви они који уживају у добро дизајнираним књигама и који су заинтересовани за врхунске процесе производње и процес финализације књиге као производа. Ту су се могле добити експертске информације на сва питања која су у вези са књигом. Почасни гост на овогодишњем сајму била је Каталонија.

Пре него што ћемо сачекати отварање сајамских врата тог јутра, одлучиле смо (као водича сам имала Олгу Рељић, другарицу са студија која живи у Немачкој) да цео дан посветимо хали која се бави уметничким књигама и баш тако се и зове: Kunstbuch Halle. Наиме, ту излажу мале издавачке куће и уметнички факултети, углавном из Немачке, без којих постојање књиге, у форми коју данас познајемо, не би било могуће. Ако нам преостане нешто времена, обећале смо себи да ћемо посетити и штандове излагача из наше земље као и халу у којој се налазе издавачи дечијих књига.

Када само погледате мапу и упоредите халу у којој су се налазиле уметничке књиге са величином целог сајма биће вам јасно који смо проценат видели током једног дана. Да бисте прелазили из једне хале у другу обезбеђен је и аутобуски превоз. Човеку је, у том случају, немогуће да види све чак и током пет дана, колико сајам траје.

Оно што је свакако најзанимљивије у хали којој смо ми посветили највише времена јесте што су све уметничке књиге направљене ручно. Добро, скоро све. Има ту, наравно, специјализованих издавачких кућа које издају литературу посвећену опремању књига, дизајну штампаног материјала, илустрацији и типографији, али су и њихове књиге са толико пажње урађене да нимало не одскачу од богате околине. На лицу места можете видети како се прави папир, како се кориче књиге, како се украшава папир, како се изливају слова, како се штампа ручно, а изложене књиге урађене су углавном у веома малом броју примерака, од којих је велики број већ награђен светским признањима. У тој шетњи човек заборави на стваран свет око себе. Књига коју ионако воли постане му још ближа, а сазнање да се негде на планети још увек књиге производе техникама које нису компјутерске, оплемењује додатно читав поступак. Поред малих издавачких кућа и занатских радионица, велики број излагача су управо факултети на којима се ове вештине изучавају. Дакако, управо на тим штандовима могу се видети најмаштовитија решења која старе технике прилагођавају савременом тренутку, где књиге изгледају врло модерно, чак као да су урађене најскупљим штампарским поступком, што овај то свакако и јесте.

На многим штандовима фотографисање је забрањено и за то се мора посебно тражити дозвола од сваког понаособ (зато и уживајте у изабраним фотографијама). Оправдање лежи у честим плагијатима а аутори и креатори тих врсних дела, будући из малих кућа које не могу своје производе да пласирају на широко тржиште бивају заборављени уместо да се у њихов труд, знање и вештину уложи, док се плагијати њихових дела комерцијализују.

Са многим професорима и студентима смо разговарали. Сви су нам давали промотивни материјал који су имали, чак смо добили неке врло занимљиве књижице и веселе типографске беџеве. Ми смо њима поклањали диск на којем је био снимљен Типометар са објашњењем шта је заправо тај сајт. И они су били одушевљени тим потезом и врло заинтересовани за размену информација.

У хали са уметничким књигама одржава се интернационална изложба са конкурса за уметничку књигу. На њој су приказане књиге из више од 30 земаља, које су углавном већ биле награђиване у својим земљама. Конкурс је подељен у седам категорија и намењен је пре свега професионалцима из области производње и дизајна књига.

Потом је ту изложба са конкурса за најбоље дизајнирану немачку књигу у 2006. години на којој су приказани сви радови који су пристигли на конкурс, а где се истиче типографија, штампа и обликовање корица.

Ове године је по други пут додељена награда за најбољи дизајн за необјављену немачку књигу. Од 340 књига колико је ове године пријављено бира се пет победничких, а додељује се и једна специјална награда. Критеријум по којем се бирају најбољи радови је иновативност идеје, дефинитиван концепт и естетска реализација тог концепта, садржаја и форме. Комплетна селекција од 44 рада била је по први пут приказана ове године, а касније ће бити пренета на Пекиншки интернационални сајам књига као део презентације Немачке која је почасни гост тог сајма.

На крају обиласка остали смо са осећајем да бисмо сада целу халу погледали испочетка из једног сада сасвим другог угла, али времена за то није било.

Упутили смо се брзо ка штанду Креативног центра на којем су нас врло љубазно дочекали. Мало смо поразговарали и такође били даривани. Србија ове године није имала свој званичан штанд, али од наших издавача су, поред Креативног центра, своје књиге излагали Alexsandria Press, Мале мајсторије, Evro Giunti, МЦ Мост.

А онда смо на брзину обишли и халу у којој су се налазиле дечије књиге и стрипови. Та хала је помало била разочарење. Очекивали смо некакве маштовите иновације, јер дечије књиге увек њима обилују, али ништа од тога – ни од оних старих (поп-ап књижице и оптичке илузије) а ни од нових. У дечијем свету књиге су гурнуте у други план а на полицама су место заузеле углавном играчке. Чак ни оне нису биле маштовите. Мада организатори сајма кажу да многе идеје за прављење игара долазе управо из књига, а за то је прави пример књига Господар простенова. Али, наравно, од класичних књига које смо видели, све су били врло добро илустроване. Илустраторима је на овом сајму посебно посвећен један део хале где је направљена архива аутора и њихових радова која је на располагању свим издавачима. Ту долазимо до онога што улога сајма заправо и јесте – склапање послова, а приступ сајму само и имају људи таквих интересовања док је за осталу публику сајам отворен само викендом.

Шетајући се из хале у халу налетели смо и на један део који би се могао тицати помињане будућности књиге. Дигитализоване књиге које смо ми видели, биле су намењене читању на мобилним телефонима, али нисмо имале времена да све то проучимо те нам је будућност измакла. На сајту издавача који се баве овом врстом издаваштва могу се добити детаљне информације.

Многи називају ово време временом дигиталног издаваштва. За штампану књигу се каже да је само један од могућих преносилаца садржаја (називајући је пре свега „мртвим дрветом”). Многе је та тема веома занимала и њој је посвећено доста простора и времена. Многи су се бавили дигиталном будућности издаваштва и разматрали све аспекте као што су електронске књиге, open access, претраживачи читавих текстова на интернету (Wikipedia, Google...), заштита ауторских права (која у дигиталном издаваштву и даље представља велики проблем) и сл. Ипак, и поред великог напретка у овој сфери, дигитално издаваштво је још увек у свом зачетку. Оно, у свом првом налету (ЦД РОМ-ови и електронске књиге које сте могли скинути са интернета), није доживело велики успех. И даље читаоци свих животних доба више воле да читају књиге држећи их у рукама удобно смештени у неком мирном кутку. Са друге стране, интернет представља много комплекснију револуцију у том смислу, усмеравајући нас на нове начине читања, одређујући садржаје које читамо и начине на који се они до нас преносе и, на крају, како сви они окупирају нашу пажњу. За сада велики успех има техника штампање „по потреби” у техници дигиталне штампе, а по нарученом примерку књиге. Тиме се чувају и новац и време.

У хали са аудио-књигама могло се наћи оно што је свакако претеча дигиталној књизи а истовремено јако популарно, нарочито у Немачкој која је позната по огромној производњи аудио књига (Hörbuch). У тој хали посетиоци могу преко слушалица провести дан удобно заваљени слушајући своје омиљене ауторе.

Током сајма смо сазнали да је књига „Бамби” најпродаванија дечија књига од двадесетих година 20. века. Ретка копија америчког издања из 1928. године била је изложена и на продаји на Франкфуртском сајму антикварних књига.

И наравно, и неизоставно, ту је Web 2.0 Living Room простор за поклонике блогова, подкаста и све оне који се интересују за „креативне медије”. За све оне који су на добром путу да се повинују жељи дигиталних издавача.

И још много много много тога – за свачији укус.

Али, са разгласа се већ чуло обавештење у којем кажу да се полако упутимо ка излазу, те смо тако, са колоном људи полако напуштали огромне хале. Ноћ се већ одавно спустила над Франкфурт, а железничари су и даље штрајковали, али управа је освежавала путнике сокићима, водом и разним посластицама, не би ли их умирила што су за тренутак морали да изађу из свог свакодневног ритма. Ми то свакако тог дана јесмо, али на један сасвим други, веома богат начин.

Корисни линкови:
Einhand Press
Bibliothek SG
Exlibris Art
Fridenauer Presse
Despalles Editions
Katzengraben-Presse
Papierpiraten
Verlag Herman Schmidt Meinz
Tumbleweed Ink Works
Uta Schneider & Urlike Stoltz
Ekkeland Gotze
Barbara Beisinghoff
John Gerard
Schierlingspresse
Nils Burwitz
Zeichen und Wunder
Fliegenkopf
Mobilebooks