FRANKFURTSKI SAJAM KNJIGA 2006
4-8. oktobar 2006.
(www.buchmesse.de)
autor: Olga Reljić

Kao kad brzi voz prođe pored tebe (vuuuuumss), a ti uspeš samo obrise da mu vidiš, i ostaneš za njim otvorenih usta, tako se osećaš posle jednog dana provedenog na sajmu knjiga u Frankfurtu.

Zamisli 13 hala na 172.000 m² na kojima izlaže 113 zemalja sa 7.272 izdavača i ukupno 382.000 naslova. To je okean knjiga! (Radi poređenja – beogradski sajam knjiga ima na 12.500 kvadratnih metara površine i dve hale oko 800 izlagača.) Isplaniravši da se skoncentrišem samo na najvažnije, obišla sam tri hale, hodajući neprestano od deset do šest, a opet nisam videla sve što sam htela.

Ove godine je zemlja domaćin bila Indija koja se predstavila gigantskim programom literature, umetnosti, muzike, filma i plesa. Bila su zastupljena i 24 jezika (od ukupno 120) kojima se govori u toj zemlji. Degustacija indijske kuhinje se podrazumeva.

Zanimljiva je bila inicijativa protiv nepismenosti koja je okupila udruženja sa četiri kontinenta.

Ipak, ono što pažljivom posmatraču nije moglo da promakne je digitalizacija i globalizacija koja ukazuje na kolaps knjige kao medija. Izdavači se dovijaju iznošenjem na tržište sve više sekundarnih i tercijalnih proizvoda kao što su zvučne knjige, filmovi i multimedijalni proizvodi, a sve manje knjiga, jer tiraži zapravo padaju, pa je najtiražnija knjiga u Nemačkoj ove godine bila „Parfem” Patrika Ziskinda (Patrick Süskind) (koja je napisana 1985. godine) i to naravno zbog istoimenog filma koji je trenutno aktuelan. Na mnogim štandovima su se mogli videti istovetni naslovi na raznim jezicima što govori o tome da se dosta štampaju licencna izdanja. Takođe je primetno da se tendencije u dizajnu knjige kreću u istom smeru i da se stapaju u jednu globalnu sliku. Granice i razlike između dizajna sa različitih područja se gube a time i kvalitet koji je dolazio kroz tu nekadašnju šarolikost. Tome doprinosi s jedne strane lakši protok informacija s jednog na drugi kraj sveta, a sa druge strane dostupnost kompjuterskih tehnika širim masama i pojavi instant dizajnera kojoj smo svedoci.

U hali koja je bila posvećena umetničkim izdanjima bilo je nekoliko radionica koje su pokazivale stare štamparske tehnike, knjigovezačke majstorije i nastanak papira. Predstavilo se društvo za zaštitu umetničke knjige (www.buchdruckkunst.de). Zanimljiva je bila izdavačka kuća koja izdaje knjige koje pišu i ilustruju deca od 6 do 12 godina (www.buchkinder.de). Svoj štand je imalo i udruženje ilustratora koje okuplja ljude iz cele Evrope (www.illustratoren-organisation.de). Na izložbi „Draw local. Think European!” ilustratori iz cele Evrope mogli su da kontaktiraju sa izdavačima i prezentuju svoj rad lično ili preko internet prezentacija. Ilustratori i dizajneri su na brojnim predavanjima i forumima mogli da se informišu o svojim pravima i mogućnostima socijalnog osiguranja i slično. Dugo sam se zadržala i kod izdavačke kuće Herman Šmit iz Majnca (Verlag Hermann Schmidt www.typografie.de) koji imaju odlične knjige o tipografiji i dizajnu. U hali s temom dečja knjiga Francuzi su opet vodili glavnu reč. Na sajmu antikvarijata smo videli prvi štampani kuvar iz 15. veka, a u hali stripa pratili smo konkurs za najoriginalniji kostim nekog Manga-heroja (Big-in-Japan Cosplay).

Tako je projurio još jedan najveći na svetu sajam knjige. Dok sam se vraćala kući vozom ICE, koji vozi brzinom od preko 300 km na sat, činilo mi se da sporo ide a ja sam već razmišljala o tome kako ću sledeće godine bolje da se pripremim ili možda u oktobru ipak posetim Frankfurt na dva dana.

Keln, 23. 10. 2006.