ФРАНКФУРТСКИ САЈАМ КЊИГА 2006
4-8. октобар 2006.
(www.buchmesse.de)
аутор: Олга Рељић

Као кад брзи воз прође поред тебе (вууууумсс), а ти успеш само обрисе да му видиш, и останеш за њим отворених уста, тако се осећаш после једног дана проведеног на сајму књига у Франкфурту.

Замисли 13 хала на 172.000 м² на којима излаже 113 земаља са 7.272 издавача и укупно 382.000 наслова. То је океан књига! (Ради поређења – београдски сајам књига има на 12.500 квадратних метара површине и две хале око 800 излагача.) Испланиравши да се сконцентришем само на најважније, обишла сам три хале, ходајући непрестано од десет до шест, а опет нисам видела све што сам хтела.

Ове године је земља домаћин била Индија која се представила гигантским програмом литературе, уметности, музике, филма и плеса. Била су заступљена и 24 језика (од укупно 120) којима се говори у тој земљи. Дегустација индијске кухиње се подразумева.

Занимљива је била иницијатива против неписмености која је окупила удружења са четири континента.

Ипак, оно што пажљивом посматрачу није могло да промакне је дигитализација и глобализација која указује на колапс књиге као медија. Издавачи се довијају изношењем на тржиште све више секундарних и терцијалних производа као што су звучне књиге, филмови и мултимедијални производи, а све мање књига, јер тиражи заправо падају, па је најтиражнија књига у Немачкој ове године била „Парфем” Патрика Зискинда (Patrick Süskind) (која је написана 1985. године) и то наравно због истоименог филма који је тренутно актуелан. На многим штандовима су се могли видети истоветни наслови на разним језицима што говори о томе да се доста штампају лиценцна издања. Такође је приметно да се тенденције у дизајну књиге крећу у истом смеру и да се стапају у једну глобалну слику. Границе и разлике између дизајна са различитих подручја се губе а тиме и квалитет који је долазио кроз ту некадашњу шароликост. Томе доприноси с једне стране лакши проток информација с једног на други крај света, а са друге стране доступност компјутерских техника ширим масама и појави инстант дизајнера којој смо сведоци.

У хали која је била посвећена уметничким издањима било је неколико радионица које су показивале старе штампарске технике, књиговезачке мајсторије и настанак папира. Представило се друштво за заштиту уметничке књиге (www.buchdruckkunst.de). Занимљива је била издавачка кућа која издаје књиге које пишу и илуструју деца од 6 до 12 година (www.buchkinder.de). Свој штанд је имало и удружење илустратора које окупља људе из целе Европе (www.illustratoren-organisation.de). На изложби „Draw local. Think European!” илустратори из целе Европе могли су да контактирају са издавачима и презентују свој рад лично или преко интернет презентација. Илустратори и дизајнери су на бројним предавањима и форумима могли да се информишу о својим правима и могућностима социјалног осигурања и слично. Дуго сам се задржала и код издавачке куће Херман Шмит из Мајнца (Verlag Hermann Schmidt www.typografie.de) који имају одличне књиге о типографији и дизајну. У хали с темом дечја књига Французи су опет водили главну реч. На сајму антикваријата смо видели први штампани кувар из 15. века, а у хали стрипа пратили смо конкурс за најоригиналнији костим неког Манга-хероја (Big-in-Japan Cosplay).

Тако је пројурио још један највећи на свету сајам књиге. Док сам се враћала кући возом ICE, који вози брзином од преко 300 км на сат, чинило ми се да споро иде а ја сам већ размишљала о томе како ћу следеће године боље да се припремим или можда у октобру ипак посетим Франкфурт на два дана.

Келн, 23. 10. 2006.