ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ
Галерија Графички колектив,
7. новембар 2005.
Говорила Љиљана Ћинкул,
кустос галерије

Поводом вечерашње изложбе и свечаности можемо говорити о пријатељству, плодној сарадњи и уметности. Сви који познају професора Бошка Карановића и професора Стјепана Филекија знају о чему је реч. За оне млађе и мање упућене: реч је о ауторству у четири руке и, као бравурозно узвођење клавирске партитуре у четири руке, ни ове ликовне хармоније не би биле могуће без четири десне руке, негованог пријетељства, разговора, договора и професионалног усаглашавања. Овај тзв. тимски рад на делу траје неколико деценије, од 60-их година минулог столећа до данашњих дана а, овај сегмент њиховог обимног стваралачког опуса фасицинира као узор. Карановић и Филеки или Филеки и Карановић, свеједно, реализовали су велики број диплома и сличних признања за потребе различитих институција, пре свега из области културе — Музичка омладина, Универзитет уметности, град Београд, али и друштвене и привредне организације.

Диплома, специфична област примењене графике хармонизује уметност дизајна, графике, писма, калиграфију; у овом раду на задату тему читљиви су заглавље, текст, ликовни елементи, лого наручиоца, знак манифестације и институције.

У заједничком вишегодишњем раду два уметника, професора Бошка Карановића и Стјепана Филекија остварена су многа графичка решења уникатних диплома ручно штампаних на луксузном папиру. Исто тако, зависно од повода и потреба наручиоца, дипломе су штампане и у малим серијама.

Свако од нас код куће има бар једну, две, три или више диплома — зависи од школовања, годишта, професионалне и друштвене ангажованисти. Од мајсторског писма, старинске форме дипломе, овај стандардни облик друштвеног признања временом се мењао а графички дизајнери су га осавремењавали. Диплома се у другој половини 20. века задржала као прикладан документ на завршетку школовања, признање за достигнућа и јубилеје у разним областима као и на многим такмичењима — круна успеха и свечарски тренутак. Диплома, својеврсни друштвени, политички, социјални и економски феномен је и документ времена, огледало културе и уметности. Данас фасцинира преданост са којом су ова два уметника реализовали озбиљне професионалне задатке на тему диплома.

Неколико реченица професора Филекија у каталогу представља аутентично сведочанство, не тако романтично, јер оно подсећа на напету атмосферу и кратке рокове, тако честе у креативном раду.

Најстарији чланови Графичког колектива, професори Карановић и Филеки, уметници и мајстори диломе, вечерас са нама. Поздравимо их и честитајмо.