ТИПОГРАФИЈА ГРАДА
аутор: Оливера Батајић

Централни део нашег града од 16. до 19. априла  красила су огромна четири црвена слова. Те дане Скупштина града обележава као Дане Београда. Поред тога што такав догађај прати обиље манифестација културе, нашу пажњу привукла је управо чињеница да се овога пута град обукао у типографију.
Славиша Савић, познат и као IDEAMAN, освојио је прву награду на конкурсу Скупштине града за осмишљавање овог догађаја. У процесу стварања идеје, како сам каже, кључну улогу имао је број четири – четири дана за четири слова у самој речи ДАНИ. Било је довољно раширити слова кроз најактивнију, најатрактивинију и најпосећенију улицу у граду и већ сте добили манифестацију, саму по себи. Срећа је била и у томе што баш ова четири слова немају на свом доњем делу никакву препреку (као што је има, на пример, слово Е) те су могла без великих проблема да праве неку врсту капије за грађане који су тих дана својим послом или управо због ове манифестације шетали кроз град, капије која их је водила до Калемегдана где је последњег дана била свечаност посвећена предаји кључева града кнезу Михаилу (19. априла 1867.).
Свако слово било је у директној вези са једном од тематских целина: Д као Доживљај (било је постављено на самом почетку улице, а поред је постављена изложба фотографија чији су аутори туристи који су тих дана дошли у Београд и којима је био поклоњен апарат за једнократну употребу којим су они бележили своје доживљаје о Београду) , А као Арт (нашла се ту и једна страна реч без икаквог објашњења и слово које је било постављено поред Француског културног центра где је тог дана отворена изложба француског стрипа, а као пратећа манифестација била је презентација анимираног дугометражног филма Алексе Гајића који је још увек у изради, а који се бави темом Београда у будућности), Н као Наука (постављеног поред Академије наука и уметности са изложбом посвећеном проналасцима / патентима који никада нису ушли у употребу) и на крају улице стајало је слово И као Историја (где се историја преносила путем размишљања о будућности познатих људи из историје Београда и где су као преносиоци историје учествовали Раша Попов са својим анимирајућим причама и Александар Додиг са својом калиграфском вештином).
Слова су направљена од импрегнираног материјала (нека врста цираде), спојеног шивењем и лепљењем, попуњена ваздухом и као таква постављана секући улицу, уз фасаде зграда. Како се не би померала или савијала било је потребно да се са свих страна чврстим канапима вежу за оближње фасаде. Да би слова била константно надувана служила су два агрегата, по један у свакој „нози” слова, који су их непрестано допуњавали ваздухом. Ти агрегати били су заштићени самим словом јер су се налазили унутар сваке „ноге”, тако да им киша, или било која друга непогода није могла ништа. Појединачна слова била су тежине од 300 кг. Свако слово имало је и два чувара која би их сачувала или реаговала ако дође до било каквих промена. Фирма која је реализовала цео пројекат зове се Advertout.
Просторна графика последњих година све више узима маха у свету, бива све популарнија. Чини се као да дводимензионални начин информисања постаје недовољан за окупирање човекових све заузетијих чула. Заиста постоји потреба да мало постане велико како би ико ишта приметио. О томе нам је зимус говорила и Пола Шер (Make it bigger), о томе нам сведоче и штампани медији где велика слика постаје све доминантнија, на то нас упозоравају све већи билборди на све већим фасадама (као онај м:тс на хотелу Југославија). Све мора бити монументално како би нашло место у човековом малом оку. Шта нам онда то говори о данашњем човеку и његовој будућности? Визуелно ће вероватно једног дана морати да превазиђе просторно, али ће му за то бити потребна нова димензија или ће се вратити у неку прву, или другу.