BUDUĆNOST PROMENA
Belgrade Design Week 2007
autori: Olivera Batajić i Jana Nikolić

„Beograd je doživeo promene na kvadrat. Pitanje je kako ih je preživeo.
Sudeći po vibracijama publike, a i po oduševljenju gostiju, na kub. Jer došli su nam oni koji menjaju svet. A mi smo sedeli u prvom redu.”
Jovan Jelovac, predsedavajući festivala

Ne preteruje Jovan Jelovac kada kaže da je svet došao u Beograd. Za vreme održavanja ovogodišnjeg Belgrade Design Weeka (10-12. maja) svako ko je bio u monumentalnom zdanju Palate federacije na Novom Beogradu mogao je to da oseti.
Nedelja dizajna prvi put je kod nas održana prošle, 2006. godine. Tada je festival trajao 6 dana i zvao se brand2.
Znajući kako je teško bilo šta kod nas organizovati i koliko je snage i energije za ovakav projekat potrebno organizatorima treba uputiti najdublje reči hvale, jer ovakav je događaj zaista nedostajao.
Ovogodišnji festival nosio je naziv change2. Logično je da se nakon uspostavljanja tzv. brenda, pažnja posveti promenama koje će taj brend poboljšati i učiniti jačim, doslednijim. Glavni deo festivala, konferencijski deo, za razliku od prošlogodišnjeg organizovan je, i tematski podeljen, na tri dana. Bio je to koncizniji i jasniji, samim tim i bolji.
Drugi deo festivala belgrade2, započeo je 3. maja predavanjem o istoriji grafičkih promena tek redizajniranih novina Politika, a trajće do kraja juna raznim izložbama i prezentacijama. U okviru tog dela mnogi predavači sa konferencije imali su izložbe na kojima smo mogli da se uverimo u kvalitet svega onoga što su na konferenciji prikazali i o čemu su pričali.
           
innovation2 – dan prvi.
Organizacija je kao i kod svakog početka zakazala, predavanja su kasnila, kompjuter nije slušao, a publika željna znanja bila je beskrajno strpljiva i puna razumevanja. Jedan predavač je čak i odustao od svog predavanja da bi ga na samom kraju dana, kada su se stekli uslovi za to, nastavio.
Akcenat je tog dana stavljen na kreiranje identiteta i oglašavanje, o metodologiji formiranja brenda nekih regiona – procesu koji obuhvata više decenija. Denis Ivošević prikazao je kompletan razvojni plan Istraskog regiona u kojem se atraktivnost obalnog područja pomera ka unutrašnjosti, a Jesus Marino Pascual predstavio je danas već poznati primer grada Riohe u Španiji.
O načinima kako dizajn ponuditi kao najprefinjeniji luksuz i plasirati ga na pravo tržište pričali su Giusepe Lanna iz firme Alesi, koja je više puta pominjana tokom konferencije, i Nick Clark iz The Partners.
Zanimljivo je bilo čuti priču o razvoju medija, doduše štampanih i izgrađivanju mitova na primeru dva časopisa Icon i Creative Review koje su nam predstavili Marcus Fairs i Mark Sinclair. Kako bi opstali i ujedno povećali svoju čitanost i atraktivnost oni budućnost vide u razvoju takvih projekata na internetu. 
Jedno od najzanimljivijih predavanja tog dana, pre svega kao individualna i lična priča, bila je ona Saše Vidakovića, koji je pre mnogo godina odavde otišao i uspešnu karijeru izgradio u Engleskoj gde je osnovao svoj studio za dizajn. Skrenuo je pažnju na važnost istraživačkog rada i pripreme za realizaciju projekata.
Nakon svakog predavanja Jovan Jelovac bi predavaču uputio nebrojeno mnogo hvala i svaki je od njih bio „best of the best” tako da na kraju nismo znali ko je za njega zaista „the best”.
Na kraju dana organizovana je debata sa svim učesnicima konferencije, a pitanja su postavljali uglavnom organizatori.
           
revolution2  – dan drugi.
Petak je bio revolucionaran dan, u svakom smislu. Osetilo se to i u zemlji i na konferenciji. I, naravno, prvi predavači – žene. Te žene koje su osvežile jutarnji petak, istina, jesu svetski poznata imena, ali nije dovoljno biti poznat ako ne znaš da se predstaviš i svoja iskustva i znanja preneseš na druge. One to znaju i to se osetilo. Bilo je beskrajno zanimljivo i nadasve inspirativno. Tek kroz njihova predavanja videlo se koliko smo svetlosnih godina iza pojedinih delova sveta, ili možda bolje reći – saznali smo gde je deo planete otišao. Nije u pitanju samo razvoj tehnologije, niti mogućnosti koje otvara taj razvoj, već prostor koji pruža ogromnu kreativnu širinu nastalu pre svega zahvaljujući dobroj organizovanosti i postepenog, i detaljnog, prvo istraživanja a potom, planiranja. Hella Jongerius, Patricia Urquiola, Matali Crasset, Gaye & Gino, Ranny Ramakers i Vinka Dubeldam pokazale su nam tog dana koliko na jednostavan način svet može biti prefinjen i funkcionalan, rečju – lepši, kao i to da je kreacija budućeg sveta apsolutno u ženskim rukama. Pokazale su nam izvrsne primerke porcelana, nameštaja, tekstila. Vodile nas kroz svet industrijskog dizajna, dizajna proizvoda i arhitekture. Uredile su kompletan životni prostor i provele nas kroz njega. Prostor ispunjen toplinom, funkcionalšću i elegancijom. Reni Remarks privukla  je pažnju duhovitim projektima, kod kojih dizajn ima funkciju direktnog uticaja na društvo. Poznato je da u Holandiji svi kupuju flaširanu vodu iako je kvalitet njihove vode najbolji u Evropi. Zato je Reni sa svojim timom odlučila da za istu cenu flaširane vode prodaje prazne plastične flaše koje bi građani mogli da pune vodom iz česme, itd.
Pored njih predstavio se i Robert Thiemann iz časopisa Frame sa veoma zanimljivom pričom o stvaranju jednog časopisa i svim fazama kroz koje jedan takav medij mora da prođe. Ono što je Robert naročito naglasio i zbog čega je bio nagrađen snažnim aplauzom je da je on samo urednik i ništa više. O dizajnu ne zna mnogo te to prepušta onima koji su za to obrazovani. On zna šta tržište traži i zna da prepozna trenutak kada je promena neophodna, i u skladu sa tim organizuje svoj kreativni tim.
Kraj dana bio je rezervisan za jedan od najuspešnijih arhitektonskih studija u ovom delu Evrope – studio Bevk Perović.
Sve u svemu jedan vrlo inspirativan i uspešan dan.

evolution2 – dan treći.
Najavljen kao najzanimljiviji dan gde su se kao predavači predstavili oni koji kroz svoj radni vek putuju kroz razne kreativne nivoe, tj. oni kojima je dosadno da se na jednom polju duže zadrže. Da li je to posledica površnosti i nemogućnosti da se udube u određenu celinu, odnosno disciplinu ili su u pitanju umovi genija sposobnih da govore više vizuelnih jezika istovremeno.
Kao i ostalih dana, na prvim jutranjim predavanjima po pravilu je bilo najmanje publike. Treći dan konferencije započeo je sa Marvom Griffin, a nama zapravo sa predavanjem Mirka Ilića koji je kao i uvek pokrenuo sve u publici i kako su mnogi govorili tokom dana, dao im snage da izdrže taj poslednji dan, prepun kao šipak i u neizvesnom iščekivanju Rema Kolhasa. Prvi govornik koji se osvrnuo na aktuelne političke događaje i donekle transformisao tok svog predavanja u tom smislu. Zapravo, tako smo imali prilike da se upoznamo ne samo sa aktuelnom knjigom i konkretnim povodom njegovog gostovanja (bez Stivena Helera, koautora knjige), „Anatomy of Design” već i sa prethodnom knjigom „Art of Desent”. Ora Ito je sa nama prošetao kroz svoju internet prezentaciju dečački zabavno, sa neodoljivim francuskim akcentom – osvežavajuće, baš kao i njegova gerila akcija sa imaginarnim projektima za poznate svetske kuće koje su iste kasnije i otkupile. San svakog studenta. Juliusu Vajdemanu, jednom od urednika Tašena je laknulo kada je nastupio pre Rema Kolhasa kome je kasnio avion. Opet smo videli fascinantne marketinške kampanje i ipak sve vreme iščekivali da čujemo da li je stigao leteći Holanđanin. I došao je! Iščupao je komad iz svoje nenormalno velike baze znanja i informacija, počeo da priča o Lagosu i Energoprojektu sa kojima je kasnije imao sastanak... ostali smo zatečeni mi grafički dizajneri, ovo je predavanje saznali smo posle, u stvari samo prvi deo, odnosno uvod u jednu dobru priču koju bi trebalo da čuju studenti arhitekture ili građevine. Slike koje su se smenjivale, odnos krajnje profesionalnog i potpuno ličnog u prezentaciji, kompletni debakl sa kompjuterom koji otkazuje poslušnost, nagli gutljaji vode koji kidaju rečenice... Neobično, neponovljivo iskustvo i potpuno čudna energija ispod naše providne tavanice. Ono što je posle bilo dešavalo se u potpunoj iscrpljenosti: drugi gost iz holandske firme BSUR, oni koji su bili i prošle godine kažu znatno slabije spreman nego prošlogodišnji predavač, i nakon toga britanska postprodukcijska kuća The Mill koja nam je pokazala radne faze nekoliko fascinantnih reklama iz svog portfolia. Oni koji se time bave ceo njihov repertoar uveliko znaju napamet, a vredelo je doći samo da im se prisustvom kaže „Hvala, vi ste tako kul!”. Toliko smo mogli da izdržimo posle preživljene tenzije toga dana.

Ono što ostaje kao opšti utisak sa konferencije jeste da su lideri savremenog oblikovanja sveta zapravo industrijski dizajn i arhitektura (koja u sebi sada sadrži i dizajn enterijera), ili je to možda utisak koji smo stekli jer su učesnici možda birani iz te oblasti dizajna pošto su organizatori manifestacije po profesiji zapravo arhitekte. Dizajn proizvoda kao i grafički dizajn samo su prateći elementi kompleksnog kreativnog procesa i ne postoje kao zasebno odvojene ili naglašene celine. Jedino gde je grafički dizajn još ostao dominantan je sfera izdavaštva, uglavnom magazina, i to u sklopu promotivnih celina. Dolazi se do zaključka da se individualna forma rada poništava ustupajući mesto kolektivima i ozbiljnim timskim, kako istraživanjima, tako i realizaciji projekta. Lični identitet postaje kolektivan i onoliko kvalitetan koliko je tim sposoban da pronađe jedinstveno kodiran način izražavanja i implementira ga u savremeni i budući trenutak. Svakako da sve to ima veze sa sve zastupljenijom globalizacijom i širenjem tržišta, potiskivanjem autentičnog. U tom smislu potrebno je zaista veliko znanje i snaga da se aktiviraju arterije različitih kulturoloških sistema. Za takav način rada, opet, nije samo dovoljno imati stručan tim ljudi koji odgovorno i profesinalno obavlja svoj posao, već je potrebno i odgovarajuće tržište: naručioce koji moraju imati jasno izdiferencirane sve korake svoje buduće strategije, kao i potrošače spremne na ponuđeni stepen produktivnosti. Svi činioci ovog procesa zavise jedni od drugih razvijajući se u međusobnoj interakciji.
Svi ovi autori takmiče se u svestranosti i spremnosti da prihvate multidisciplinarnost svoje profesije kao neminovni razvojni tok. Kao iskorak iz realnosti služe im autorski projekti, uglavnom umetničke prirode, sa elementima iskustava stečenih u dugogodišnjem radu.
Danas kreativnost nije rezervisana samo za privilegovane. Ona je obavezna za sve, a velika imena daju smernice i grade puteve na kojima će se pojaviti svi budući plodovi čovečanstva.