БУДУЋНОСТ ПРОМЕНА
Belgrade Design Week 2007
аутори: Оливера Батајић и Јана Николић

„Београд је доживео промене на квадрат. Питање је како их је преживео.
Судећи по вибрацијама публике, а и по одушевљењу гостију, на куб. Јер дошли су нам они који мењају свет. А ми смо седели у првом реду.”
Јован Јеловац, председавајући фестивала

Не претерује Јован Јеловац када каже да је свет дошао у Београд. За време одржавања овогодишњег Belgrade Design Week-а (10-12. маја) свако ко је био у монументалном здању Палате федерације на Новом Београду могао је то да осети.
Недеља дизајна први пут је код нас одржана прошле, 2006. године. Тада је фестивал трајао 6 дана и звао се brand2.
Знајући како је тешко било шта код нас организовати и колико је снаге и енергије за овакав пројекат потребно организаторима треба упутити најдубље речи хвале, јер овакав је догађај заиста недостајао.
Овогодишњи фестивал носио је назив change2. Логично је да се након успостављања тзв. бренда, пажња посвети променама које ће тај бренд побољшати и учинити јачим, доследнијим. Главни део фестивала, конференцијски део, за разлику од прошлогодишњег организован је, и тематски подељен, на три дана. Био је то концизнији и јаснији, самим тим и бољи.
Други део фестивала belgrade2, започео је 3. маја предавањем о историји графичких промена тек редизајнираних новина Политика, а трајаће до краја јуна разним изложбама и презентацијама. У оквиру тог дела многи предавачи са конференције имали су изложбе на којима смо могли да се уверимо у квалитет свега онога што су на конференцији испричали и приказали.

innovation2 – дан први.
Организација је као и код сваког почетка заказала, предавања су каснила, компјутер није слушао, а публика жељна знања била је бескрајно стрпљива и пуна разумевања. Један предавач је чак и одустао од свог предавања да би га на самом крају дана, када су се стекли услови за то, наставио.
Акценат је тог дана стављен на креирање идентитета и оглашавање, о методологији формирања бренда неких региона – процесу који обухвата више деценија. Денис Ивошевић приказао је комплетан развојни план Истарског региона у којем се атрактивност обалног подручја помера ка унутрашњости, а Хесус Марино Пасквал представио је данас већ познати пример града Риохе у Шпанији.
О начинима како дизајн понудити као најпрефињенији луксуз и пласирати га на право тржиште причали су Ђузепе Лана из фирме Алеси, која је више пута помињана током конференције, и Ник Кларк из The Partners.
Занимљиво је било чути причу о развоју медија, додуше штампаних и изграђивању митова на примеру два часописа Icon и Creative Review које су нам представили Маркус Ферс и Марк Синклер. Како би опстали и уједно повећали своју читаност и атрактивност они будућност виде у развоју таквих пројеката на интернету. 
Једно од најзанимљивијих предавања тог дана, пре свега као индивидуална и лична прича, била је она Саше Видаковића, који је пре много година одавде отишао и успешну каријеру изградио у Енглеској где је основао свој студио за дизајн. Скренуо је пажњу на важност истраживачког рада и припреме за реализацију пројеката.
Након сваког предавања Јован Јеловац би предавачу упутио небројено много хвала и сваки је од њих био „best of the best ” тако да на крају нисмо знали ко је за њега заиста „the best ”.
На крају дана организована је дебата са свим учесницима конференције, а питања су постављали углавном организатори.

revolution2  – дан други.
Петак је био револуционаран дан, у сваком смислу. Осетило се то и у земљи и на конференцији. И, наравно, први предавачи – жене. Те жене које су освежиле јутарњи петак, истина, јесу светски позната имена, али није довољно бити познат ако не знаш да се представиш и своја искуства и знања пренесеш на друге. Оне то знају и то се осетило. Било је бескрајно занимљиво и надасве инспиративно. Тек кроз њихова предавања видело се колико смо светлосних година иза појединих делова света, или можда боље рећи – сазнали смо где је део планете отишао. Није у питању само развој технологије, нити могућности које отвара тај развој, већ простор који пружа огромну креативну ширину насталу пре свега захваљујући доброј организованости и постепеног, и детаљног, прво истраживања а потом, планирања. Хелла Јонгериус, Патрициа Уркола, Матали Красет, Геј & Ђино, Рени Ремејкерс и Винка Дублдам показале су нам тог дана колико на једноставан начин свет може бити префињен и функционалан, речју – лепши, као и то да је креација будућег света апсолутно у женским рукама. Показале су нам изврсне примерке порцелана, намештаја, текстила. Водиле нас кроз свет индустријског дизајна, дизајна производа и архитектуре. Уредиле су комплетан животни простор и провеле нас кроз њега. Простор испуњен топлином, функционалшћу и елеганцијом. Рени Ремејкерс привукла  је пажњу духовитим пројектима, код којих дизајн има функцију директног утицаја на друштво. Познато је да у Холандији сви купују флаширану воду иако је квалитет њихове воде најбољи у Европи. Зато је Рени са својим тимом одлучила да за исту цену флаширане воде продаје празне пластичне флаше које би грађани могли да пуне водом из чесме, итд.
Поред њих представио се и Роберт Тиман из часописа Frame са веома занимљивом причом о стварању једног часописа и свим фазама кроз које један такав медиј мора да прође. Оно што је Роберт нарочито нагласио и због чега је био награђен снажним аплаузом је да је он само уредник и ништа више. О дизајну не зна много те то препушта онима који су за то образовани. Он зна шта тржиште тражи и зна да препозна тренутак када је промена неопходна, и у складу са тим организује свој креативни тим.
Крај дана био је резервисан за један од најуспешнијих архитектонских студија у овом делу Европе – студио Бевк Перовић.
Све у свему један врло инспиративан и успешан дан.

evolution2 – дан трећи.
Најављен као најзанимљивији дан где су се као предавачи представили они који кроз свој радни век путују кроз разне креативне нивое, тј. они којима је досадно да се на једном пољу дуже задрже. Да ли је то последица површности и немогућности да се удубе у одређену целину, односно дисциплину или су у питању умови генија способних да говоре више визуелних језика истовремено.
Као и осталих дана, на првим јутрањим предавањима по правилу је било најмање публике. Трећи дан конференције започео је са Марвом Грифин, а нама заправо са предавањем Мирка Илића који је као и увек покренуо све у публици и како су многи говорили током дана, дао им снаге да издрже тај последњи дан, препун као шипак и у неизвесном ишчекивању Рема Колхаса. Први говорник који се осврнуо на актуелне политичке догађаје и донекле трансформисао ток свог предавања у том смислу. Заправо, тако смо имали прилике да се упознамо не само са актуелном књигом и конкретним поводом његовог гостовања (без Стивена Хелера, коаутора књиге), „Anatomy of Design“ већ и са претходном књигом „Art of Desent“. Ора Ито је са нама прошетао кроз своју интернет презентацију дечачки забавно, са неодољивим француским акцентом –  освежавајуће, баш као и његова герила акција са имагинарним пројектима за познате светске куће које су исте касније и откупиле. Сан сваког студента. Јулиусу Вајдеману, једном од уредника Ташена је лакнуло када је наступио пре Рема Колхаса коме је каснио авион. Опет смо видели фасцинантне маркетиншке кампање и ипак све време ишчекивали да чујемо да ли је стигао летећи Холанђанин. И дошао је! Ишчупао је комад из своје ненормално велике базе знања и информација, почео да прича о Лагосу и Енергопројекту са којима је касније имао састанак... остали смо затечени ми графички дизајнери, ово је предавање сазнали смо после, у ствари само први део, односно увод у једну добру причу коју би требало да чују студенти архитектуре или грађевине. Слике које су се смењивале, однос крајње професионалног и потпуно личног у презентацији, комплетни дебакл са компјутером који отказује послушност, нагли гутљаји воде који кидају реченице... Необично, непоновљиво искуство и потпуно чудна енергија испод наше провидне таванице. Оно што је после било дешавало се у потпуној исцрпљености: други гост из холандске фирме BSUR, они који су били и прошле године кажу знатно слабије спреман него прошлогодишњи предавач, и након тога британска постпродукцијска кућа The Mill која нам је показала радне фазе неколико фасцинантних реклама из свог портфолиа. Они који се тиме баве цео њихов репертоар увелико знају напамет, а вредело је доћи само да им се присуством каже „Хвала, ви сте тако кул!”. Толико смо могли да издржимо после преживљене тензије тога дана.

Оно што остаје као општи утисак са конференције јесте да су лидери савременог обликовања света заправо индустријски дизајн и архитектура (која у себи сада садржи и дизајн ентеријера), или је то можда утисак који смо стекли јер су учесници можда бирани из те области дизајна пошто су организатори манифестације по професији заправо архитекте. Дизајн производа као и графички дизајн само су пратећи елементи комплексног креативног процеса и не постоје као засебно одвојене или наглашене целине. Једино где је графички дизајн још остао доминантан је сфера издаваштва, углавном магазина, и то у склопу промотивних целина. Долази се до закључка да се индивидуална форма рада поништава уступајући место колективима и озбиљним тимским, како истраживањима, тако и реализацији пројекта. Лични идентитет постаје колективан и онолико квалитетан колико је тим способан да пронађе јединствено кодиран начин изражавања и имплементира га у савремени и будући тренутак. Свакако да све то има везе са све заступљенијом глобализацијом и ширењем тржишта, потискивањем аутентичног. У том смислу потребно је заиста велико знање и снага да се активирају артерије различитих културолошких система. За такав начин рада, опет, није само довољно имати стручан тим људи који одговорно и професинално обавља свој посао, већ је потребно и одговарајуће тржиште: наручиоце који морају имати јасно издиференциране све кораке своје будуће стратегије, као и потрошаче спремне на понуђени степен продуктивности. Сви чиниоци овог процеса зависе једни од других развијајући се у међусобној интеракцији.
Сви ови аутори такмиче се у свестраности и спремности да прихвате мултидисциплинарност своје професије као неминовни развојни ток. Као искорак из реалности служе им ауторски пројекти, углавном уметничке природе, са елементима искустава стечених у дугогодишњем раду.
Данас креативност није резервисана само за привилеговане. Она је обавезна за све, а велика имена дају смернице и граде путеве на којима ће се појавити сви будући плодови човечанства.